Lekari leče i pčelama

U Rusiji postoji desetine klinika koje se bave apiterapijom. Iako mnogi ovaj metod smatraju alternativnom, narodnom medicinom, lečenje pčelama je rusko Ministarstvo zdravlja zvanično priznalo kao granu medicine još 1959. godine.

Već tada su na fakultetima počeli da se pripremaju za rad prvi profesionalni lekari — apiterapeuti. Stručnjaci tvrde da su pčelinji proizvodi — med, matični mleč, propolis i pčelinji otrov, koji se uzima u vidu preparata ali i direktnim ubodima pčela u kožu pacijenata, jedno od najmoćnijih oružja protiv mnogih bolesti. Ovo je drevni metod lečenja, ali poslednjih godina doživljava novi talas interesovanja naučnika i lekara širom sveta.

U Rusiji je još 1894. godine profesor sanktpeterburške akademije šumarstva Lukonski predložio pčelinji otrov (apitokin) kao sredstvo za lečenje reumatizma i gihta, što se može smatrati početkom te metode u zvaničnoj medicini.

Koje bolesti leči?

Lečenje pčelinjim ubodom tj. otrovom, u praksi se pokazalo delotvornim kod bolesti zglobova i kičme: artritisa, lumbaga, reumatizma, zatim bronhijalne astme, migrene, varikoznih proširenih vena, tromboze, psorijaze, ekcema i drugih kožnih oboljenja, kod steriliteta i mnogih ginekoloških bolesti, problema sa prostatom (kod muškaraca), multiple skleroze, mnogih neuroloških i kardioloških bolesti…

U apiterapiji pčela je špric za jednokratnu upotrebu, napunjen jedinstvenim lekom, koji nema zamenu po svom lekovitom potencijalu. Pčelinji otrov je, zapravo, biološki koktel koji sadrži više od 240 supstanci. On je moćni katalizator za skoro sve fiziološke procese organizma, koji uništava sam izvor bolesti. Pčelinji otrov aktivira centralni i periferni nervni sistem, stimuliše rad srčanog mišića, umanjuje nivo holesterola u krvi i snižava krvni pritisak. Povećava protok krvi u organizmu, širi krvne sudove u mozgu, razređuje krv i jača krvne sudove. Pčelinji otrov reguliše rad endokrinih žlezda i nivo hormona… Kratko rečeno, utiče na ceo organizam i, kako tvrde — isceljuje… Oprez Međutim, lečenje svakim otrovom, u tom smislu i pčelinjim, zahteva oprez. Zato terapiju može da sprovodi samo diplomirani lekar — apiterapeut.

Koliko će lekar staviti pčela istovremeno, i koliko će trajati terapija ne može se precizno reći. Režim lečenja se određuje individualno. On zavisi i od reakcije organizma na pčelinji otrov, i od ozbiljnosti dijagnoze pacijenta. Od dijagnoze, takođe, zavisi i mesto lokalizacije ujeda pčela. Na primer, kod osteohondroze (okoštavanja), pčele se „zasađuju“ duž kičme pacijenta, kod artritisa — na bolne zglobove, kod varikoze — na vene nogu itd.

Minimalni tretman lečenja podrazumeva ujede od 56 pčela, a maksimalni do 200 ujeda u letnjem periodu (zimi i do 250, zato što su pčele leti aktivnije, a zimi su manje aktivne). Svaki čovek ima individualnu toleranciju na pčelinji ujed. Čak iako je test na toleranciju bio u granicama normale, može se pokazati da on ne trpi ujede više od dve pčele za jednu seansu. Drugima se, međutim, može povećavati broj ujeda, i oni mogu ići od 35 do 70 po terapiji.  Ali više od 100 ujeda na jednoj terapiji može biti smrtonosno.

Lečenje ujedima pčela se ne preporučuje onima koju su alergični na pčelinji otrov, a obazrivost je preporučljiva i kod onih koji su alergični na sve proizvode od pčela: med, matičnu mleč, propolis itd. Ovim tretmanima ne bi smele da se podvrgavaju ni trudnice, dojilje, deca mlađa od 14 godina, teški psihički bolesnici, oboleli od onkoloških bolesti, tuberkuloze, dijabetesa tipa 1, kao i oni koji boluju od bolesti bubrega i jetre, kao što je hepatitis. Takođe, apiterapiji ne smeju da se podvrgavaju osobe sa teškim infektivnim oboljenjima ili pacijenti sa lošim zgrušavanjem krvi.

Terapija se ne sprovodi ni kod osoba koje imaju povišenu telesnu temperaturu, koja može biti signal infekcije. Kod pacijenata koje imaju hronične bolesti i kod akutnih stanja terapija se može vršiti samo u remisiji. Takođe, apiterapiji ne bi smele ni da se podvrgavaju osobe koje su tek vakcinisane.

rs-lat.sputniknews.com